Igra je neophodna za pravilan razvoj dece počev od rane faze formiranja detetove ličnosti i ima pozitivan uticaj na svim poljima dečijeg razvoja, od kognitivnog i fizičkog, do socijalnog i emotivnog. Neke od koristi koje se stiču kroz igru:
- Igra gradi samopoštovanje i samopouzdanje
- Igra razvija veštine rešavanja problema
- Kroz igru se pospešuje upotreba rečnika
- Kroz nju se deca uče međusobnoj saradnji
- Igra uči decu samostalnosti i nezavisnosti
- Kroz igru se oslobađaju emocije
- Ona pospešuje veštine mišljenja i planiranja
Postoji pet polja ranog razvoja od kojih zavisi odrastanje u snažnu, zdravu i ostvarenu individuu. Pravilna edukacija podrazumeva zadovoljenje određenih ciljeva razvoja u svakom od ovih pet polja.
Dok se neke od veština stiču prirodno tokom igre, postoje druge veštine koje mogu biti stečene samo kroz planski program vaspitanja. Ovih pet polja podrazumevaju:
Kognitivni razvoj se tiče veština učenja i mišljenja. Kognitivne veštine uključuju:
- postavljanje pitanja
- mogućnost održavanja pažnje i koncentracije
- veština rešavanja problema
- veština uparivanja, poređenja, sortiranja i organizovanja
- uočavanje stvarnih i imaginarnih činjenica (ili razlikovanje istine od laži)
- shvatanje uzoka i posledice
- logičko rasuđivanje
Aktivnosti koje su karakteristične za uzrast predškolskog deteta su postavljanje pitanja, vežbanje istih radnji ponovo i ponovo i uživanje u slušanju iste priče iznova, preuzimanje rizika i isprobavanje novih stvari itd.
Upravo je to trud koji oni ulažu u razvijanju kognitivnih veština i to su aktivnsti koje treba podražavati kako u ustanovama obrazovanja tako i kod kuće.
U njih spadaju:
- kontrola mišića, balans i koordinacija (penjanje na merdevine, otvaranje vrata, oblačenje kaputa)
- Svest o sopstvenom telu
- Odmor, vežbanje, zdravlje i ishrana
- Veštine samostalnog snalaženja (hranjenje, pranje zuba, oblačenje, pranje ruku i sl.)
U prvim godinama života deca uče da upravljaju i imaju kontrolu nad svojim telom i postaju svesni svojih mogućnosti.
Socijalni i emotivni razvoj pokriva širok spektar veština kao što su:
- Kontrola sopstvenog ponašanja i emocija
- Razvijanje prijateljskih odnosa sa drugom decom i zdrav odnos prema odraslima
- Kreiranje pozitivnog ličnog identiteta
- Razvoj radne memorije, radoznalost prema svetu oko sebe
Deca su po prirodi društvena i radoznala. Takođe su preplavljeni emocijama i potrebna im je pomoć upravljanju svojih osećanja i učenje o tome kako da reaguju i da se ponašaju u određenim situacijama. Oni imaju potrebu da se u odnosu sa drugom decom i odraslima osećaju bezbedno, poštovano i voljeno.
Znamo da su deca po prirodi društvena bića i da su im potrebne veštine koje će im pomoći da podele svoje ideje i osećanja.
Svaki predskolski program se mora posvetiti razvoju jezika zbog toga što te veštine direktno utiču na uspeh u čitanju i pisanju kasnije u školi
Iako umeće pisanja i čitanja neće biti neophodno detetu do njegovog polaska u školu, svakodnevno čitanje od strane vaspitača i roditelja pomaže ravoju pravilnog izgovora i artikulacije.
Veštine koje su važne za razvoj jezika su:
- Pričanje i slušanje (učestvovanje u razgovorima, postavljanje pitanja i davanje odgovora, opisivanje stvari, dodavanje detalja, jasan i glasan govor i kompletne rečenice)
- Osnove pisanja (crteži koji odgovaraju razvojnom dobu, kratke poruke, , početak slovnih formacija)
- Osnove čitanja (fonetska svest i artikulacija glasova)
Ove veštine su neophodne za svakodnevni život. To bi bile veštine:
- oblaćenja
- pranja zuba i češljanja kose
- samostalnog hranjenja
- kupanja i pranja ruku
Dinamika dana u našem vrtiću je isplanirana tako da svaka aktivnost kontinuirano prati razvoj svake od ovih pet razvojnih veština.
Primer DINAMIKE DANA.